Manjak gasa problem za "Nabuko"

Realizacija projekta "Nabuko" mogla bi da počne iduće godine, a finansijski uslovi biće poznati do kraja ove godine, ocenio Verner Auli iz OMV-a. Moskva ponudila Austriji učešće u "Južnom toku".

Finansijski uslovi za projekt međunarodnog gasovoda "Nabuko", uključujući i nadoknadu za transport goriva, trebalo bi da budu poznati do kraja godine, izjavio je član rukovodstva austrijske naftno - gasne kompanije OMV, Verner Auli, na ekonomskom forumu u Alpbahu.

Auli je rekao da bi realizacija projekta "Nabuko" mogla da počne iduće godine, jer su banke spremne da ga finansiraju, a i cene cevi i druge opreme neophodne za taj gasovod su sada na vrlo niskom nivou, usled pada tražnje izazvanog globalnom ekonomskom krizom.

Predstavnik OMV-a je potvrdio da okvirna cena za izgradnju "Nabuka", koja je već usaglašena među partnerima u Evropskoj uniji, iznosi oko osam milijardi evra.

Auli je kategorički odbacio mogućnost da se tim gasovodom, dugačkim oko 3,3 hiljade kilometara, do evropskih kupaca doprema i prirodni gas iz Irana, koji ima druge po veličini rezerve energenta u svetu, iza Rusije.

Moskva je, kako je potvrdio Auli, ponudila i Austriji učešće u međunarodnom gasnom projektu "Južni tok", ali to kako je objasnio predstavnik OMV-a "sada nije tema za razgovor".

Naš prioritet je "Nabuko", rekao je Auli, ali nije isključio mogućnost da se njegova zemlja priključi i "Južnom toku" ukoliko, kako je rekao, bude realizovan.

Gasovod "Nabuko" bi trebalo da doprema gas iz prikaspijskog regiona, uključujući Azerbejdžan i Turkmenistan, a u perspektivni i Iran, do evropskih kupaca, zaobilazeći u potpunosti teritoriju Rusije.

Kapacitet tog gasovoda, koji bi trebalo da proradi 2014. godine, je projektovan na 33 milijarde kubnih metara, a ruski energetski stručnjaci tvrde da suštinski problem za stvarno funkcionisanje "Nabuka" predstavlja "očit nedostatak sirovine (gasa)".

Rusija je, naime, već otkupila sve rezerve turkmenskog gasa do 2025. godine, a Azerbejdžan nije u mogućnosti da isporuči osetnije količine tog energenta.

Projekt "Južni tok" koji bi punim kapacitetom trebalo da proradi 2017. godine je, prema oceni ruskih specijalista, mnogo realniji od "Nabuka", jer se oslanja ne samo na dovoljne rezerve gasa, već će imati i dvostruko veću propusnu moć od konkurentskog gasovoda koji forsiraju neke članice EU i SAD.

Međutim, kao problem u izgradnji "Južnog toka" moglo bi da se pojavi spremnost nove bugarske vlade da preuzme sve obaveze koje su sa Moskvom dogovorili predstavnici prethodne vlasti u Sofiji.

Rusija je zbog toga već zapretila da bi Bugarsku mogla potpuno da isključi iz projekta "Južni tok", a preduzela je i vrlo ofanzivne akcije u pregovorima sa Turskom, da bi obezbedila alternativnu pravac za taj gasovod, u slučaju da Sofija definitivno izađe iz posla.

Gasovod "Južni tok" bi trebalo, prema već zaključenim sporazumima, da se izgradi po dnu Crnog mora, od ruske do bugarske obale, a zatim bi jedan deo bio usmeren prema Grčkoj i Italiji, a drugi ka Srbiji i dalje ka potrošačima u zemljama centralne Evrope.

Osim Srbije, veliko interesovanje za učešće u projektu "Južni tok", čija bi izgadnja prema nekim analizma trebalo da košta tri puta više nego konkurentski "Nabuko", pokazale su Hrvatska i Slovenija, a premijeri te dve zemlje, Jadranka Kosor i Borut Pahor, pre dva dana o tome su obavestili i predsednika ruske vlade Vladimira Putina, prilikom njihovih susreta u poljskom gradu Sopotu.

(RTS)